o da, nravno da se može!!

da nastavim temu od sinoć.ja nisam mogla dojiti jer su mi bradavice koma, raspadale su se doslovno.prvo sam stavljala silikonske leptiriće ali je i dalje bilo koma.ali sam se pošla izdajati i tako 2 mjeseca pili su malo moje, malo adaptirano mlijeko.mene je izdajalica spasila.u početku je bilo puno mlijeka a potom sve manje ali uspjeli smo izgurati najgori period.

iskustva s izdajalicom su različita i sasvim individualna. meni recimo nije pasala, imam osjetljive kanaliće i jednom sam išla izdajati samo da vidim kolko ima (u fazi slabe vjere u sebe, bez podrške, i sa sumnjom da zbilja nemam dovoljno kako svi kažu??!!) - i lijepo si zaradila začepljenje kanalića i lagani mastitis. srećom, sve je prošlo bez odlaska doktoru, upornom masažom i stavljanjem bebača na prsa, ali nije lijepo ni u sjećanju.
zato mi je drago čuti da nekim mamama izdajalica pomaže, jer je svaka situacija različita i svaka mama bira kako joj najbolje odgovara. a meni je uvijek najlakše i najprirodnije bilo - dat cicu.

niksi je napisao/la:E stvar je u tome da oni uporno vuku, plaču odmah po odvajanju i umiruje ih jedino kad prihvate bradavicu. Znam ja sva pravila ali na prvom djetetu sam se naučila da je potrebno neko vrijeme da ih se postavi. Tamas je također često tražio i znalo je trajati dugo tako da sam jedno vrijeme čak i pisala koliko je dugo sisao i koliko često jer sam bila dosta zbunjena. Onda sam jednostavno odustala i nastavila ga dojiti kako je tražio i s vremenom se to samo od sebe složilo.
Sad se dogodi da dugo sisaju ali onda odspavaju i po tri sata. Janos je noćas spavao pet sati u komadu, Pal isto prije dva dana. Prethodno je podoj traja poprilično dugo.
Uglavnom, još nemam namjeru odustati, posebno jer mi se čini da napreduju.
Još jedno pitanje cure: jel koja od vas koristila izdajalicu pa da bar povremeno uvalite nekom da vas zamijeni?

moj matija je sisao i plakao počeo bi lijepo papati i onda bi pustio sisu i plakao i tako mjesec dana,sebično ili ne nisam više htjela mučiti i sebe i njega,najviše mi je bilo žao ivana prekrasno je sisao i više puta na dan od matije ali jednostavno mu mlijeko nije bilo dovoljno jer je počeo padati na težini,probala sam se izdajati činilo mi se kao da je više vodenasto,posavjetovala se kod pegice i rekla je da kombiniram no kad sam ja njima dala flašicu tu je završilo naše dojenje i žao mi je jako stvarno,čak sam pala u depresiju zbog toga no sad vidim da to šta sam dojila 5 mjeseci je jako puno.najvažnije mi je da su oni zadovoljni ma šta god oni papali.

ma tako je, pohvali sebe za trud i uspjeh, a ne grizi se , nemaš zašto.

inače, majčino mlijeko i JEST vodenasto - u odnosu na adaptirano naravno, i upravo takvo i TREBA biti - da znaš za ubuduće . zapravo, adaptirano je pregusto i prebijelo u odnosu na ono što je za bebu savršeno. to kažem da okrenemo percepciju na pravi kut gledanja.

u svakom slučaju, bitno da su nam klinci dobro, tomu se isplati veseliti.

Ivana je napisao/la:ma tako je, pohvali sebe za trud i uspjeh, a ne grizi se , nemaš zašto.

inače, majčino mlijeko i JEST vodenasto - u odnosu na adaptirano naravno, i upravo takvo i TREBA biti - da znaš za ubuduće . zapravo, adaptirano je pregusto i prebijelo u odnosu na ono što je za bebu savršeno. to kažem da okrenemo percepciju na pravi kut gledanja.

u svakom slučaju, bitno da su nam klinci dobro, tomu se isplati veseliti.

znam da je vodenasto ali prvo je mlijeko je vodenasto zatim ono hranjivo no ja sam se izdajala ko mutava no toga gušćeg ili ti bolje bijelog nije bilo.prije kad bih stisnila točno se vidjelo kako se miješa

Hvala na prepričanim iskustvima sa izdajalicama. Ja se nikako odlučiti baš iz razloga da mi ne počnu odbijati sisu. Odlučila sam pričekati prvi pregled pa ćemo vidjeti!
Ja opet imam pitanje: jeste ih budili na zajedničko hranjenje ili ste ih pustili da si svaki bira kad će jesti? Ja ih ne budim, ali mi zato negdje od pet ujutro do pola osam sisaju svako malo, srećom onda odspavaju negdje do devet pa i ja s njima.

Ja ih nisam budila kada su tražili onda sam ponudila.prvi mjesec smo dobili 900g,drugi 1600g,treči 1100,četvrti 1000 i peti 1000 ali tu smo već papali kašice po kilu tako je Matija napredovao.kad bi zaplakali ja bi im ponudila.

ja sam bila rastrgana 5mj izmedu izdajalice, dojenja i adaptiranog

izdajalica mi se gadila, ali to je bio jedini nacin da alan nesto mojega pojede jer mu je iz cike bilo presporo, a david je natezao i natezao

tako da, izdajalica me spasila ali mi je to najgora uspomena izu njihovih prvih mjeseci zivota... ne zato sto sam ja plakala ili nesto nego sto jmi je ta rutina izlazila na usi... izdajanje 4x dnevno, sterilizacija, i svasta nesto

imam i ja jedno pitanje... možda će vam se činit glupavo al sad ne mogu povezat stvari... majke sa samo jednon bebon kažu da bi se njima taman "napunile" cike kad bi beba trebala jest (cca svaka 2-3 sata), ako dojin bebu na zahtjev i ona sisa svaku po ure, uru jel se uopće cike stignu "napunit" u tom periodu ili se samo radi o tome da beba ne povuče sve pa se tako učestalo navrača jer se nije najela...tj. kako znat da je ispraznila cilu? jel se to osjeća ili? ne znan jesan li uspila objasnit šta me muči al nadan se da ćete vi iskusne znat odgovor...

Ja nisam sigurna , ali meni se čini da oni nemaju još snage za isprazniti je potpuno jer meni mlijeko izlazi i nakon dva sata dojenja( ovo dva sata nije bez prekida ali je svako 10-15 minuta).

dojenje je jednostavni zakon ponude i potraznje

koliko beba cica, toliko ce se mlijeka napravit...

ako dojis jednu bebu imat ces mlijeka za jednu bebu, ako dojis dve, za dve, ako dojis 8 (ko ona kineskinja ili sta je vec) imat ces za 8

ali treba bit uporan

Niksi - ja bi na tvom mjestu jos malo pricekala sa bocicom, ako ti nije frka tj. ako nisi preiscrpljena i sl.
Bilo bi steta da si ne zeznes dojenje kad vam tako lijepo ide.
Nikada ne mozes u naprijed znati koji je tvoja beba tip - onaj koji ce bez pol frke kombinirati cicu i bocu ili onaj koji ce biti ljen vuci na cicu nakon sto proba bocu ili pak onaj koji ce dobiti konfuziju bradavice.


Ja sam izdajalicu koristila samo za vrijeme hospitalizacije jednog od bebaca i nakon prve hospitalizacije kako bi si napravila banku miljeka u skrinji.

Meni je ona bila K O M A. Ja se s njom nikako nisam uspijevala izdojiti.
Let down mi ne bi krenuo ni za sta, koliko god se pokusavala opustiti, misliti na bebe, gledati njihove slike i sta ja znam sta sve nisam probala.
Nije palilo.
Tj. uspjelo mi je samo jednom i onda sam bila u cudu kako lako mlijeko ide kad ti krene let down.
Fora na koju sam se ja uspjela izdajati bez frustracije je bila da na jednu cicu dojim, a na drugu izdajam i to mi je bio spas (i da bilo je dosta mlijek ada se oboje nacicaju i da ja jos napunim bocicu za skrinju).


I bas zbog tog svog iskustva mislim da nije dobro koristiti izdajalicu u svrhu "da vidim koliko imam" - jer su sanse da se to zbilja vidi jako, jako male. Pa to moze biti jako demotivirajuce.



Sto se paravila i dojenja tice... Mislim da nema pravila.
Meni su u bolnici isto rekli - podoj 20min i onda skinuti bebu, jer je vise od toga mazenje, a cica je za hranu .
Nisam ih poslusala i dojila sam onako kako sam ja osijecala da trebam - sto je naravno znalo biti puno duze od tih 20 min.
Kasnije su se decki ustimali i podoj je dosao na nekih 10-15min.
Osim nekada kad se uspavljuju.


Irokdej - i moji su imali fazi odstekavanja od cice i vristanja i to mi je valjda bila najgora faza kad sam zbilja pocela sumnjati da li imam dosta. U nasem slucaju je bilo, jer su tad lijepo dobivali na kilazi.

Ja zapravo bočicu mogu zatrebati eventualno kad moram nešto obaviti, tipa doktora i sl. Za tri tjedna idem na pregled( zbog carskog reza) i mogu potrpati troje djece i mamu u auto pa da se svi vozimo ili se mogu izdojiti pa da recimo uspijem to obaviti sama. Isto tako kroz mjesec dana ostajemo sami sa sobom i mogu računati jedino na mm koji radi do 5(ako imamo sreće) što znači da moje starije dijete ima pravo na mene tek tada i to ako me ova dva mala puste bar na kratko. Da ne govorim ovo dojenje od 9,30 do iza ponoći. Tamasa utrčavam na kratko poljubiti i to je sve što dobije od mene ( nema priče niti razgovora), bez potpune posvećenosti bar na pola sata. On je jako vezan i za tatu, ali vi koje ste imale djecu i prije blizanaca znate o čemu govorim.
Dakle, ja bih bočicu htjela imati samo u krajnjoj nuždi. Od dojenja ne odustajem jer sam jako svjesna prednosti i za bebe i za mamu( prvo sam dojila 14 mjeseci i ne znam što su bočice i dude) . Ipak, želim ostaviti sebi mogućnost da u slučaju živčanog sloma moja djeca ne piju "živčano"mlijeko nego bočicom iz mirne ruke svog tate dok se mama pokušava smiriti.
Oprostite na poduljem pisanju, ali s vama je najlakše razmijeniti mišljenja i zbog vas na forumu sam samu sebe uvjerila i prije poroda da ću dojiti bez obzira na "savjete" okoline.Vaša podrška mi puno znači, jer jako je lako odustati ako te netko tko je proživio isto ne uvjeri da se može i da je sve normalno. Pusa i hvala svima !

niksi - Sve ces ti to super posloziti, samo polako.
Sretna mama - sretna djeca i to je ono najbitnije.

Moram se pohvaliti!
Danas smo bili na prvom pregledu i stanje je slijedeće :
Janos - na izlasku iz rodilišta 2750 g,/ 46cm danas 4000g/52cm
Pal - 2920g/47cm - 4120g /51,5cm
Dojenje je zakon !!!

Vau- to se zove napredak a imena su neobična skroz - imaju li značenje ?

Bravo!!!

Suuuuper!!! Bravo, bravo i bravo za mamu i cike!!!

Aleksandra je napisao/la:Vau- to se zove napredak a imena su neobična skroz - imaju li značenje ?

Imena su mađarska jer je mm Mađar porijeklom pa smo se odlučili da nam pašu uz prezime.
Janos je Ivan,Pal je Pavao.

Evo da se malo javim po pitanju mojih cicimona. Sve se nekako uhodalo, više me ne sisaju do iznemoglosti nego se nasisaju i siti su bar po tri sata, samo ponekad traže i prije. Podlegla sam jedino dudicama jer kad je Tamas bio tako mali uspavljiao se sisanjem a to sad jednostavno ne mogu.Uglavnom, ako su nervozni dam im dudicu da se uspavaju.
Jesu vaši imali dude?

Moji nisu imali (i nemaju) nista osim cice i case.
Prva 3 mjeseca nisam htjela riskirati da zeznem cicanje, a kasnije vise nije bilo toliko potrebe.
Barem sam tada tako mislila, s obzirom da su nam prva 3.5 mj bila paklena, sve se kasnije cinilo lakse, bolje.
Iako kad sad gledam, i dalje je bilo jako naporno. Ali kad si euforican i srce ti je veliko ko kuca ne gledas tako na te stvari (realno).

Da sam si mogla olaksati s dudicama, sigurno jesam.


Moji se jos uvijek uspavljuju na cici...

niksi, bravo, lijepo je čitati!

što se dudica tiče....da, lakše je s njima. moji malci ih nisu koristili, i evo cicali smo i uspavljivali se na cici do pred 10 dana, dakle pune dve i pol godine. naporno - da. slatko - da. ali - naporno....

s druge strane, prvi duplići su mi imali dudice i to mi je bilo neusporedivo lakše, što se tiče umirivanja i uspavljivanja, iako teoretski nisam pobornik duda.

tako da - svatko si nađe rješenje koje mu je najprihvatljivije, i - nema grižnje savjesti!

Ja sam htjela da moji blizići prihvate dude, ali oni su imali druge planove . Dudu jednostavno ne vole, tjera ih na povračanje kada im stavim u usta i stalno ju izbacuju van tako da smo davno odustali od duda....Meni bi bilo sto puta lakše tako da mi je žao što ne žele, ali šta je tu je.

Kosjenka je imala dudu i to je stvarno olakšavalo neke situacije. Sa godinu i par mjeseci ju je sama prestala koristiti tako da nismo imali nikakvih odvikavanja od dude.

Mi nismo imali dude sve do jaslica, a sad su male ovisnice
doma im ne dajem dude osim kad idu spavati, al zato u vrtiću natežu non-stop.
A proć će i to...

Moji su prihvatili dudu sa 3 mjeseca. Ispočetka im je ispadala. Nou je duda tjerala na povraćanje sve dok nismo našli dudu koja njemu odgovara.
Ispočetka im nisam htjela davati i to je funkcioniralo ali kako su bili veći , više su tražili. Tako da me duda spasila.