o da, nravno da se može!!

moji su postali ovisni o dudici,iako sam ja uvijek bila protiv.

Arte_twins je napisao/la:Ja sam htjela da moji blizići prihvate dude, ali oni su imali druge planove . Dudu jednostavno ne vole, tjera ih na povračanje kada im stavim u usta i stalno ju izbacuju van tako da smo davno odustali od duda....Meni bi bilo sto puta lakše tako da mi je žao što ne žele, ali šta je tu je.

Kosjenka je imala dudu i to je stvarno olakšavalo neke situacije. Sa godinu i par mjeseci ju je sama prestala koristiti tako da nismo imali nikakvih odvikavanja od dude.

Ovo mi daje nade da ne moraju dudati " do škole" jer se najviše bojim da ih neću moći "skinuti". S Tamasem se dugo nisam mogla u miru ni istuširai jer čim bi zinuo ja sam jurila podojiti ga a sad mi je neusporedivo lakše iako su dvojica. No, ipak im je ne guram bez prijeke potrebe jer sam i ja kao Ivana u teoriji protiv ali...

Ne brini sve se nadraste pa i duda. Moji su je imali i sa godinu i pol smo je u šetnji bacili ribicama svojevoljno i više nikad nisu pitali, samo bi svaki put kad bi prolazili kraj tog mjesta pričali kako su "ibicama baciji dudu"

Super fora!

i mi smo to isto napravili! s 2 godine, i to nekih 5 godina prije...ali na istoj šetnici.

I mi ćemo, da se tradicija ne prekine

budući da ove stranice čitaju mame koje tek čekaju (kao što sam to i ja prije poroda) čini mi se da je dobro čuti da ponekad dojenje ne uspije unatoč zaista velikom trudu i odluci da se doji.
Ja sam bila uvjerena da ću moći i uspjeti i stvarno sam se veselila dojenju (imamo 4 blizanaca u obitelji), no kad su se bebe rodile i bile u inkubatorima ispalo je da ipak to nije tako: mlijeko mi je došlo prilično brzo ali zbog izuzetno malih cika koje su bile manje od nastavka na izdajalici izdajala bi se i po 30 min i uspjela dobiti 5-10ml - na što bi sestra uzdahnula posprdno i rekla "ah što je ovo-ništa! što ćemo s tim, nije ni za jednu"... i sl!!! često bi mi i krvarile, no to me nije smelo jer sam negdje pročitala da se i to dešava.
ručno je išlo puno bolje no sestre su mi rekle da ne smijem jer ručno izdojeno oni bacaju - a ja sam panično htjela da moje bebe dobe bar malo "imuniteta" od mojeg mlijeka. bila sam uporna, zvala sos tel za dojenje, praktički nisam spavala jer sam svaka 3 sata išla na izdajanje - no vrlo često (pogotovo kad bih došla u 12 ili 3 u noći (jer dr. mi je rekla da tako dolazim) naišla bih na neprijateljski pogled sestara, zaključana vrata, širom otvoren prozor i ledenu prostoriju i komentare tipa: pa što vam to treba, nećete biti ni prva ni zadnja, odite se radije naspavati i sl.
onda je došlo razdoblje kad je jedna bebica izašla iz inkubatora i pokušali smo s pravim dojenjem, no prefrustrirajuće je bilo 5 puta dnevno po vaganju poslije 20min "dojenja" čuti "nula" - dakle nije povukla niti 5ml! ili jednom čuti "pet - deset" a bebica je cijelo vrijeme spavala unatoč mojim pokušajima da ju budim, ni usta nije otvorila (pa bih ja zaključila da mi sestra to kaže za utjehu - no kasnije sam skužila da je i vaga neprecizna)
eto - nakon nekoliko takvih dana, pošto smo shvatili da bebe nikako ne napreduju a ja se mučim i ne spavam, odlučili smo ići doma - naravno uz užasnu grižnju savijesti: no netko je trebao i doma sve pripremit, jer curke su nas iznenadile pa ništa nije bilo pripremljeno
i danas zaključak nakon 17 mjeseci: zaista se u mom slučaju nisam trebala toliko uzrujavati što nije išlo: imala sam trudnoću za poželjet, curke su "sve 5", a to da s 1400 i 1700 u 32.tjednu uz žuticu još nisu mogle sisati - ha eto! što se može...

Definitivno je teško održati dojenje sa prerano rođenom djecom koja su u inkubatoru. Izdajalica ne može povući koliko bi povuklo dijete i onda se ne stvara dovoljno mlijeka i tako u krug. Ali, da si imala osoblje puno podrške, koje bi hvalilo i to što si izdojila 5-10ml i bodrilo te da nastaviš dalje i ne posustaješ možda bi se stvari i drugačije razvijale. Žena je ovako i onako osjetljiva nako poroda i još kada nema podršku....ma užas, mrzim stanje u našoj državi!
A to da ne primaju ručno izdojeno mlijeko mi je još gluplje, pa ja sam se uvijek radije izdajala ručno nego s izdajalicom. Tako mi je bilo sto puta lakše i brže.
U kojoj bolnici si rodila?

Pika - slazem se , na zalost nije zelja uvijek dovoljna.
Na zalost, u slucaju blizanaca OKOLNOSTI su vrlo cesto te koje odlucuju.
Nije da ti nisi mogla ili zeljela, nije da oni nisu mogli ili zeljeli, ali jedno vuce drugo, od ranijeg rodenja, odvojenosti, do nikakve podrske i needuciranog osoblja u nasim bolnicama.

Kao sto je arte rekla, izdajalica ne izvuce kao beba.
Ja se isto nisam mogla izadati i islo mi je jaaako tesko. Nije se radilo o velicini cica, jer nisu bile male, jednostavno mi bez bebe nije bilo otpustanja mlijeka i mogla sam ja nju stiskati koliko sam god htjela NISTA ne bi izaslo. Rijetko, rijetko nesto malo bi izaslo i to je bilo to. U 99%slucajeva ni kap.


Mene je bilo jako, jako strah te pocetne odvojenosti, jer ona otezava cijelu stvar sigurno za 100%.

Tako da mislim da je buducim mamam najbolje da se educiraju na pravim mjestima koliko god mogu, citaju knjige (koliko znam ima sad jedna i na hrv), gledaju video klipice o pravilnom postavljanju bebe na prsa, pripreme okolinu, cuvaju bebice i miruju da se rode sto blize terminu. Mislim da vise od te pripreme i truda kad bebe stignu, ne ide i ne treba si nista predbacivati.

listek je napisao/la:
Tako da mislim da je buducim mamam najbolje da se educiraju na pravim mjestima koliko god mogu, citaju knjige (koliko znam ima sad jedna i na hrv), gledaju video klipice o pravilnom postavljanju bebe na prsa, pripreme okolinu, cuvaju bebice i miruju da se rode sto blize terminu. Mislim da vise od te pripreme i truda kad bebe stignu, ne ide i ne treba si nista predbacivati.

Ovo je baš lijepo napisano. Dati sve od sebe što se tiče pripreme i edukacije, pa ako i nakon toga ne uspije onda si ne treba ništa predbacivati jer je mama učinila sve što je mogla, a ponekada su okolnosti te koje odlučuju.

E drage moje da sam prije znala za vas bilo bi puno lakše sa malenim koji je imao grčeve  imao žuticu stalno mu se spavalo a dojenje je trajalo 1-2 min pa se budio svakih pola sat probala sa se izdajat al tek sad znam da nisam imala dovoljno mljeka jer sam bila neiskusna neimformirana i na kraju iscrpljena al zato moja šogorica ,nema blizance, super smo se informirale i doji.LISTEK slažem se s tobom

Da, često je problem u okolini. Ja sam imala sreću pa su u Vinogradskoj doista bili poticajni, no ipak nitko ne kaže " ići će to" nego čak i pedijatrica kaže "pokušajte pa ako ne bude išlo dodavat ćete", a vidjeli su koliko sam ja spremna jer sam već treći dan sjedečki dojila obojicu( jer sam ovdje vidjela poze za dojenje blizanaca). Istina, imali smo sreću jer su i dečki bili dosta veliki ( 2750 i 2900) pa su vukli od prvog trenutka.
A tek doma: "pa zašto im ne bi dala malo vode ili čaja", bila sam luda, al se nisam dala i baš mi je drago. Išlo mi je užasno na živce što svi misle da su pametniji i iskusniji od mene, posebno "tetke i strine" koje su rađale prije 30 godina. Sa prvim djetetom sam čak ponekad i sumnjala u svoje odluke, ali ovaj put ni slučajno!

Eh, naše bolnice prijatelji djece...
Mene su sestre na prenatalnom jutro poslje poroda kad sam došla i pitala ih da mi djecu daju na podoj
uvjeravale da im nemam što dati. Ja sam im lijepo rekla da imam, one meni nemaš, ja njima imam - tako smo se natezale 10ak minuta dok ja nisam izvadila sisu iz spavaćice i stisnula, pošpricala ih obje kolostumom, i tek onda su zaključile, da, da, laktacija je uspostavljena i dale mi djecu na podoj.
Da kojim slučajem nisam imala toliko odmah na početku (a kolostrum mi je curio još od 5. mj trudnoće),
ne bih dobila djecu iz inkubatora na podoj, i tko zna bih li ikad dojila.
A tetke, strine, čak i vlastitu mamu sam što se tiče dojenja stavila na ignore, i rekla sam im, ako mi bude trebala
pomoć, pitat ću vas, al sad mi bez vas jako dobro ide.
Svoje dojenje mogu zahvaltit mojim dragim mamama ovdje s foruma

niksi je napisao/la:Da, često je problem u okolini. Ja sam imala sreću pa su u Vinogradskoj doista bili poticajni, no ipak nitko ne kaže " ići će to" nego čak i pedijatrica kaže "pokušajte pa ako ne bude išlo dodavat ćete", a vidjeli su koliko sam ja spremna jer sam već treći dan sjedečki dojila obojicu( jer sam ovdje vidjela poze za dojenje blizanaca). Istina, imali smo sreću jer su i dečki bili dosta veliki ( 2750 i 2900) pa su vukli od prvog trenutka.
A tek doma: "pa zašto im ne bi dala malo vode ili čaja", bila sam luda, al se nisam dala i baš mi je drago. Išlo mi je užasno na živce što svi misle da su pametniji i iskusniji od mene, posebno "tetke i strine" koje su rađale prije 30 godina. Sa prvim djetetom sam čak ponekad i sumnjala u svoje odluke, ali ovaj put ni slučajno!

Identicna prica i kod nas.
Na izlasku iz rodilista glavna med. sestra me pozvala na stranu da mi nesto kaze (onako dobronamjerno, potiho, jer sam sestricna jedna osobe koja radi u bolnici...)
Prica je isla u smijeru - "Mi kao bolnica moramo zagovariati dojenje i bla, bla... ali ti cim dodes doma ODMAH bebicama daj malo cajica ili vodice - to su male bebe, ljeto, vrucine, dehidrirati ce ti."
Na moje, ali oni doje i tu su ped. zadovoljni kako nam je krenulo...je rekla - "Ma tu su ti oni njima dodavali. Si pitala sta su im davali?(naravno da nisam, jer sam zeljala zivjeti u uvjerenju da jedini dodatni obrok ako su dobili je bilo u onih 5 sati nocne odvojenosti)
Nece ti oni doma napredovati ovako samo od dojenja... Poslusaj ti mene..."

Na srecu sam bila dovoljno informirana da sam odustala od uvjeravanja da se dvije (i vise) beba mogu uspjesno dojiti, zahvalila joj, otisla doma i svojoj djeci 6-7 mjeseci nisam dala ni kap vode, a caj ni dan danas.
Da nisam bila informirana, zbilja bi me uplasila prica koju mi je ispricala, jer sve mi u finalu zelimo samo jedno - najbolje nasoj djeci.


A kad smo dosli doma - od prvog dana u ocima i rijecima patronazne se vidjelo nepovjerenje prema mojoj odluci da dojim. "Dobro mama, dok ide, ali kad nece ici..." "Od nas mozete dobiti kompletno besplatno adaptirano...." Sutra cu odmah donjeti vagu da mi to vidimo..."
Presing, presing, presing i nepovjerenje.

Mislim - Kao da sam luda, pa cu dojiti ako ne ide ????
Ali daj me pusti dok imam konjsku volju, pomogni mi, budi moralna podrska ako ne znas vise - to mi sad treba ili se makni.

Opet ja s pitanjima.
Jeste pazile na svoju prehranu da bi izbjegli grčeve? Ja sam s T. jako pazila, puno toga nisam jela i nije imao grčeve. Sad sam ipak malo slobodnija, ali i dalje izbjegavam ono što napuhuje. Trenutno su savjeti pedijatara- jesti sve.
Što mislite?

Slažem se da se može jesti sve iako sam ja izbjegavala grah jer je bilo očito da se muče s probavom nakon što ga pojedem. Svatko treba vidjeti kako mu dijete reagira.

Ja sam prvo jako pazila, od toga sto jedem, kada sto jedem, pila caj od komoraca....jer iako sam znala da neki kazu da se smije sve, patronazne su me jako plasile, a moji su imali prilicnih problema s probavom, pa me bilo frka zbog njih da im ne bude jos teze (grcevi, vristali na svako prduckanje, budili se malo malo zbog toga...).
Onda sam zakljucila da takva prehrana nema smisla i pocela polako jesti sve, na kraju i grah i malci na nista nisu reagirali. Mislim imali su sve manje problema kako im je probavni sustav sazrijevao, no na moju prehranu nisu do dan danas nikada reagirali.

Jedino sto ne konzumiram su kava i alkohol, sve drugo da slatko, slano, kiselo, ljuto, cesnjak, grah, paradajz...sve.

ja sam do sada jako pazila, al sam sada polako počela sve jesti i nisam primjetila da imaju porbleme

I ja, sve više i više i mislim da su OK.

Naravno da se mogu ojiti blizanci! Moji trenutno imaju 3 ipo meseca i dojim ih najnormalnije! Sto se tice poza za dojenje u pocetku sam ih dojila istovremeno ali posto su porasli i nezgodno mi je da ih obojicu namestim kako treba sad sam pocela jednog po jednog. Sisaju po 15min odprilike svaki za razliku od pocetka kad su sisali i po sat vremena.
Evo kako smo se mi usemili. Nisam im menjala vreme podoja nego sam nastavila po onome iz bolnice, ako spavaju ja sam ih budila za klopu. Jedino smo u ponoc imali pola obroka dohrane da bi spavali duze nocu tako da su od pocetka spavali nocu od ponoci do 05am. Sada isto imaju pola obroka dohrane i sastave do 06 pa cak i do 07am. Raspored podoja nam je ovakav 09am, 12, 15, 18, (kupanje je u 20) 21,00 pa tek u 06 ili 07 (za taj podoj se sami bude)! Za pola obroka dohrane sam se odlucila da bi oni malo duze spavali i da bih mi bili odmorniji jer mislim da bi im vise skodilo da imaju nervoznu majku (jer je neispavana) nego to malo dohrane. Za sve ostale podoje strogo se drzim odluke da sisaju. Posle svakog podoja im ponudim vodu od prvog dana jer smatram da im je voda neophodna i da nisu zedni oni ne bi pili. Dajem im i Hipov caj izmedju obroka.
Napreduju super, odprilike po kg mesecno! Sto se duda tice prihvatili su ali iskljucivo Tommee Tippee silikonske. Nijene druge nisu dolazile u obzir a probali smo i Nuk, Avent pa cak i Tommee Tippee ali nisu bile ilikonske i nisu hteli. Meni je bilo bitno da prihvate dude jer nemam nikakvu pomoc (babe, dede...) pa mi je trebalo nesto dodatno sto ce ih umiriti jer sam htela da skrenem!
Evo kako je nase dojenje izgledalo dok sam dojila istovremeno obojicu:

Bravo Blonde!!!!
Drago mi je da vam je uspjelo.

Samo za vodu da kazem za mame koje ce tek dojiti...ona bebama nije potrebna do pocetka dohrane pogotovo ako se doji na zahtjev.
Ispire im prirodu floru crijeva.
Samo cica je sasvim savrseno dovoljna;).
+ Prvo mlijeko je vodenkasto i sluzi as za zed. Tako da se moze dogoditi da kad je npr. vruce beba cesce trazi cicu i samo kratko pocica. Mame se znaju brinuti da je gladna, ali nije -samo pije to prvo mlijeko. Priroda je mislila na sve.


Moji 7 mjeseci nisu popili ni kap icega osim cice i super su napredovali, a i kasnije su pili jako malo vode.
Ne moram ni reci da su savijeti naravno bili drugaciji i plasilo me se da ce dehidrirati, jer su dvoje, jer su mali, jer je vruce...

Hvala listek!
Ja sam malo drugacijeg misljenja za vodu. Ja mojima dajem od prvog dana vodu. Ok je to za sastav mleka to se slazem ali ipak mislim da treba deci davati vodu ali ne terati ih nego im ponuditi pa ako zele nek piju. Bas zbog kasnije da bi stekli naviku da piju vodu a i mislim da nista ne moze utoliti zedj kao voda. Mislim da nema stete davati deci vodu a i ako postoji veca steta je ne naviknuti ih na vodu pa da kasnije nece. Za spiranje crevne flore prvi putcujem i vrlo mi je nelogicno jer oni ipak unose mleko koje im obezbedjuje stvaranje lactobacilusa. Svi znam koliko je voda za organizam potrebna, 80% naseg tela je voda i treba deci stvarati naviku da je piju. Mi smo deca koja su i dojena i pojena i nista nam nije zasto onda eksperimentisati?
U svakom slucaju oba pristupa izgleda funkcionisu e sad videcemo na duze staze kakav je efekat!

Ma superdavi cicate, to je najsuper.
Misljenja nam se razlikuju. Zato sam i rekla da to pisem za neke druge mame, jer tvoju odluku skros postujem.
To za crijevu floru i jos nesto (sto sam zaboravila) su nam rekli na grupi za dojenje, no ja sam davno prije toga odlucila da ce moji biti iskljucivo dojeni, pa im nisam nista davala.
A danas uz mlijeko voda jedino sto vole piti (i piju).

Dakle, nismo imali nikakav problem s navikavanjem na nju, naprotiv. Od starta im je bila bas fina.
To sto su je u pocetku pili malo, nije jer smo imali problema s navikavanjem, nego su puno cicali, pa nisu imali potrebu za njom.
Mozda i danas piju manje nego druga djeca, ali to opet nije za usporediti jer jos uvijek i cicaju.
Ne znam, ja se ne opterecujem s tim. Sad kad zele vodu traze (isto kao i cicu) i tocno znaju kad bi jedno, a kad drugo.

A i majcino mlijeko je najvecim dijelom ipak - voda:).

Samo da prijavim. Mi sutra punimo 4 mjeseca i još isključivo dojim, a što je još ljepše spavaju od 9 do 6.

imam pitanje ako to uopće spada u ovaj topic.
naime imala sam problem sa bartholinijevom žlijezdom i to treću godinu za redom.
ginekolog mi je punktirao i dao antibiotik i vaginalete i rekao mi da prestanem dojiti jer se oba lijek izlučuju u mlijeko i to čak 48 sati nakon završetka terapije. tako da sam se ja 9 dana izdajala kako bih održala mlijeko i to izdajalicom.
dogodilo se to da se laktacija održala,ali u jako malim količinama i dečki su se skroz navikli na bocu.
ja im ponudim da sisaju, i ponekad nešto i povuku,ali jako malo.
ima malo mlijeka,a i oni su zaboravili cicati. najviše mi pta povuku kad se u snu probude pa ih uhvatim na prepad.
ima li tko kakav savjet kako da ponovno dojim odnosno vratim bar neku pristojnu količinu mlijeka jer sad sa izdajalicom mogu izdojiti nekih 20ml.
kad rukom pokušam štrca iz svake bradavice ali po cicama vidim da su puno manje i da je u njima puno manje mlijeka.

MOLIM ZA BILO KAKAV SAVET PA MAKAR DOJILA ILI IZDAJALA 2 PUTA DNEVNO!