POZDRAV SVIMA

Nova sam ovdje pa ne znam šta bi pisala.

Uglavnom mama sam blizanki, imaju 14 mjeseci i treba mi netko tko razumije duple probleme.

Nadam se da me primate!!!

Pozdrav.

Naravno da te primamo.
Dobro nam došle! Od kuda ste?

Jastrebarsko.
Evo da se još malo predstavimo.
Cure, Sara i Dora, su rođene u 34 tjednu, 01.02.2010., 45 dana su bile u bolnici, a od toga 30 dana u inkubatoru. Prošla godina mi je bila jako teška i naporna (bila sam sama s njih dvije, tata je radio), ali sad su veće i lakše je.

No, sad su došle drugačije muke... jako su žive i ne mogu ni sekundu biti na jednom mjestu, a najveći problem mi je što se međusobno čupaju, grizu, guraju, a ja ne znam kako da se postavim. Ako imate kakav savjet pišite!!!!

dobro dosla, moje cure su jos male pa ja jos ne znam za te muke...al razumijem one tvoje muke od prosle godine jer sam ja isto skoro stalno sama sa curama jer tata radi...pozz

Dobro nam došle cure !

Jeste još uvjek same ? Mislim tata radi vani ili daleko ? ( u taj se dio dobro mogu uživjeti )
Si se ti vratila na posao ili si doma još ?

Sa 14 mj pa do cca 2 g, 2.5 čeka te vrlooo živa faza u kojoj je konstantra borba za dominaciju i dokazivanje tko je jači i "važniji". Toga ima i kasnije ali manje. Trebat će ti puuno strpljenja, živaca, snage i ako je moguće redovnog barem kratkog bjega od njih da ne pukneš.. jer ne rade one to iz zloće, samo ispituju teren i bore se za sebe..

dobro došla!

ma proći će ta faza, samo mirno i hrabro.
ja sam samohrana mama troje djece pa nisam pukla. (još, haha)

Ima nas puno koje smo više-manje same sa klincima. I još smo prisebne!
Treba se dobro naoružati sa strpljenjem. Sve te faze nekako prođu.
Vidim da su curice bile dugo u inkubatorima. Moji su rođeni u 32 tjednu.

Nisam više sama......
Počela sam raditi prije mjesec dana jer više nisam mogla izdržati doma (nekako nisam taj tip). Cure su u privatnom vrtiću koji mi je 300 m od kuće, a teta je predobra, odlično su je prihvatili i stvarno s te strane nema problema. Malo su bile šmrkave u početku, ali teta je to sve riješila, čak im i nosiće čisti, daje sirup.... naravno ako je temperatura idu doma.
Volim ja njih, najviše na svijetu ali mislim da je sada bolje i meni i njima. One imaju društvo u vrtiću, a ja na poslu, u 4 smo već doma i imamo još dovoljno vremena za druženje i maženje.

Tata radi po terenu tako da skoro svaki dan dođe kasno, ali takav je život..

Sad će biti lakše na ljeto, manje bolesti

Ma onda si na konju, popodne im se posveti i obje će strane profitirati. One imaju zadovoljnu mamu a mama dovoljno živaca za 4,5 sati na dan

proči će ta faza.....da se međusobno mlate i sl....
ali da ti onda ne uđu barem u fazu ko moja lucija....
sad je doma mir ali zato vani svu nepoznatu djecu mlati, gura, čupa....

Ma sve u svemu dobro je!!! Sa tučnjavom i vrištanjem mogu sad sam već "gluha" na neke stvari.Jedino mi je problem otići nekud s njima sama, znam da su to djeca i da je to recimo normalno ali neugodno mi je kad počnu protestirati, derati se, međusobno čupati itd.

Najteže mi je bilo u početku, znale su me izluditi do te faze da sam ja plakala jače od njih, al sad kad hodaju, same drže flašicu, nema grčeva, spavaju po noći, puno je lakše.

Dobro nam dosli !
Ova dob u kojoj su tvoje cure sad je i meni bila najteza ,drzi se proci ce Iza trece godine je stvarno puno puno lakse !

Sam polako!!! Ovo s pucanjem je najnormalnija stvar i sve mame to prolaze i nažalost nema nekog pametnog savjeta osim, ako ti se plače, plači do mile volje samo da to izbaciš iz sebe!!! Biti će još puno faza koje će oni prolazit (ja imam i jedno u pubertetu i ove malce od 2 godine pa ne znaš tko više pili po živcima) i znam bit nervozna do bola!!! Na kraju sve dođe na svoje. Ono što ja radim kada divljaju totalno je vikanje. Po prirodi sam jako glasna, tako da rađe viknem nego da ih puknem po guzici (jer za neke pedagoške metode 150 x na dan doista nemam snage). Reći ti sada kaj bi trebala radit bi bilo jako lako, jer sve smo mi pametne kada se radi o nekom drugom, ali kada si sama večinu dana i kada više od ludila ne znaš kaj bi, onda je to druga priča. I ja sam imala sto stvari koje sam radila sa starijom kćeri, metode koje sam s njima upotrebljavala, ponekad upali, ponekad ne... ali to je i ovako i onako individualno, tako da najbolje što ti ja mogu reći je sam polako!!! Probaj na sve moguće načine sebe smirit, jer sve ostalo ak pokušaš, a ako si luda, nema neke velike koristi (isprobano, hihihihihi). Super da radiš, ako ti tako odgovara, jer biti u društvu odraslih i barem malo se maknuti iz svijeta pelena i hranjenja, jurcanja i vriske jako puno znači!!!! Drži se - i to će proći, a u mešuvremenu uživaj u onim slatkim trenucima s njima (a svi znamo da i takvih ima pregršt svaki dan)!!!

ja sam isto po prirodi glasna i stvarno neki put se zapitam kako na njih djeluje to moje vikanje[/b], ali ako hoću da me dožive to je jedini način (ako imate bolji, otvorena sam za sugestije).

Istina, ima puno, puno lijepih trenutaka i suprug i ja ponekad se osjećamo kao u kazalištu kad se počnu igrati, praviti važne, a uživaju kad je netko s njima i kad im se posveti 100%.