medjusobno razumijevanje partnera oko djecije skrbi

Pitanje za malo iskusnije roditelje.
Kako se vi i vas partner dogovarate kad trebate da donesete neku odluku u vezi djece? Koliko se razumijete medjusobno?

Ja sam po prirodi dosta prilagodljiv tip, radim ustupke i uvazavam tudje mislenje, ukoliko mislim da me direktno ne ugrozava. Moj muz je po prirodi dosta dominantan, sto mene licno ne smeta, i kad se radi samo o meni lako se mi dogovorimo. Ali sada je to malo drugacije. Postoji nesto sto mi je vaznije od mene same i ja sad bas i nisam tako "mekana"


Ne radi se ovdje tko je u pravu, a tko ne, vec da li su te odluke cije god su najbolje za dijete.
U par navrata - radi se o sitnicama - smo se razisli u misljenjima i popustila sam, no nakon nekog vremena smo opet dosli na moje. Ja i nisam tip koji ce reci - evo, vidis da nisi u pravu (vidi on to sam) ali mi se ne da stalno "zaobilaziti"!!!
Osim sto je dominantan moj muz je inace jako razuman, i logican, i vjerujem da i on isto kao i ja zeli bas najbolje za djecu. Uostalom, vjerujem mu!

I drage moje, kako vi uredjujete ovakve stvari? Koliko se medjusobno razumijete sa partnerom kad su djeca u pitanju, i sta onda kada se bas najbolje i ne razumijete?

hm, neznam na šta si točno pikirala ali nekako odluke o djeci većinu donosim ja a on se složi ili ako se ne slaže porazgovaramo kako i zašto, ako uvidim da je u pravu popustim ili možda on.. neznam, nikad se nismo nešto jako razišli u mišljenju, pokušavamo uvažavati se međusobno i poštivati tuđe želje ali valjda slično razmišljamo jer nije bilo nekih trzavica do sada.

I moje iskustvo je slicno Aleksandrinom.Vecinu odluka o deci donosim ja, jer sam ja majka i verovatno bolje osetim potrebe dece od mm,naravno i njegove sugestije i komentare primam...razgovaramo o tome i na kraju odluku donesem ja.Nekako precutno smo se dogovorili...ne znam kako da objasnim,nije on nesposoban cak sta vise, radi sa decom na poslu,ali opet sam ja najsigurnija a i najvise vremena provodim sa decom pa znam "kako disu" i kakve su im potrebe.Nismo do sad,imali ne razumevanja uvek je to islo glatko On je medjutim expert u kupovini garderobe za decu,dok ja nemam pojma ako ne ponesem uzorak od kuce Vise puta se desilo da odemo negde i kupujemo im garderobu bez njih samih, i naravno sta god on odabere to je super a sto sam ja kupila ili insistirala na toj kupovini.....zeznula sam
Predlazem ti da smireno popricas sa tm i objasnis mu da si ipak ti majka i da su u tebi rasli i da je najnormalnije da ti osecas njihove potrebe.....srecno

aleksandra - jako lijepo, mslim da je taj medjusobni odnos jaaako vazan za dobrobit djece. Nisam mislila ni na sto posebno, radi se o svakodnevnim malim sitnim odlukama. Moje misljenje je da odluka ne treba biti samo na jednom partneru,konkretno na primjer ti pa se tvoj muz sa tobom slaze?
Pretpostavljam da ti prepusti odluku jer ti vjeruje. To je znak da vas odnos funkcionira. Ali, sto ako se on sa tobom ne slaze npr. koju kolicinu mlijeka davati? Ima pravo da se ne slaze jer to je i njegovo dijete, u krajnjem slucaju od njega i trazis iskreno misljenje zar ne?

Mislim da su svi parovi prosli kroz ovu fazu - sta cemo, kako cemo? Pa ipak mozda je bolje ovako ili onako?!

E to je u biti moje pitanje, kako ste vi to uredile (pretpostavljam na pocetku kad su bebe stigle)???

Kod nas je 99% moja odluka al mi još nismo imali baš nešto veliko za raspravit možda kad krenemo u vrtić če biti drugačije, ali kad ja neznam kaj da napravim razgovaramo pa da vidim jel imamo isto mišljenje o "problemu".npr. Ja tvrdim da djeca trebaju imat nove cipelice a on misli da je svejedno ako su nasljđene. Tak da im kupujemo nove bar prvi par god.

Mogu reći da se mm i ja jako dobro međusobno razumijemo i poštujemo.
Odluke često donosimo zajedno, od onih manje važnih do onih koje su od životne važnosti.
U našem braku je on a ja ali se jako dobro slažemo.

kao i vecina trnutno napisanih postova i moj ce biti na isti kalup. skoro sve odluke donosim ja jer sam ja sama sa njima gotovo uvijek i onda kad mm dode vikendom doma on nije upucen u nas svakodnevni zivot, ali kad se radi o nekim vecim stavkama ili financijskim stavkama onda odlucujemo skupa...

ugl vrijedi moje pravilo: dogovorit cemo se ali bit ce kako ja kazem

Romi je napisao/la:Mogu reći da se mm i ja jako dobro međusobno razumijemo i poštujemo.
Odluke često donosimo zajedno, od onih manje važnih do onih koje su od životne važnosti.
U našem braku je on a ja ali se jako dobro slažemo.

Dobar i los policajac

Lara kolicinu mleka je nama odredjivala ped. i imam i sad tabelu tj proracun koliko treba da piju mleka.Uvek sam se drzala toga sta kaze ped. a ne baba,deda,strina,tetka....svaka cast svima ali o svojoj deci,njihovoj sigurnosti i bezbednosti ja brinem.Sa mojom mamom sam se "zakacila" kad smo dosli iz porodilista(u kom smo bili mesec dana jer sam se porodila u 32 ned.) jer je uzela jednu bebu a nije ruke oprala....nije mogla da shvati moju zabrinutost ali nisam marila...to su moja deca,koja su btw bila u sterlnom 30dana i stvarno nam nije trebala neka bakterija.
O svemu se savetuj sa vasim pedijatrom i to je to,sledi uputstva i majcinski instinkt

jojka je napisao/la:Sa mojom mamom sam se "zakacila" kad smo dosli iz porodilista(u kom smo bili mesec dana jer sam se porodila u 32 ned.) jer je uzela jednu bebu a nije ruke oprala....nije mogla da shvati moju zabrinutost ali nisam marila...to su moja deca,koja su btw bila u sterlnom 30dana i stvarno nam nije trebala neka bakterija.

mali ot ali sjecam se ove situacije. znam samo da sam i ja stalno pi***la za pranje ruku samo sto mene nitko nije slusao pa sam se ja grizla svaki put oprala sebi ruke i obrisala bebe

tko nije zivio dan ili dva na neonatologiji nikad nece saznati koji je to pritisak konstantnog pranja i steriliziranja ruku

koliko bi djete trebalo dnevno popiti mlijeka ili kada ostaviti pelene ili kada uvesti dohranu stvari su koje su ipak više na mami. Dostupan nam je danas i internet i knjige i literatura..pa nekako malo bi mi smetalo da mm filozofira oko toga koliko ml bi djeca trebala piti. Mislim može on komentirati "mislim da im je malo daj im još ili nemoj ga tjerati vidiš da neće" i slično ali sve su to sitnice koje opet mama određuje jer čast iznimkama tate nam nisu baš jako doma pa je sve na nama.
Ako je nešto važno naravno da se konzultiramo, neću ja npr na svoju ruku ispisati klince iz vrtića cijelo ljeto ali uz obostrani dogovor zaključili smo da im je raspust dobrodošao a nama 1500kn mjesečno manje i ispisali smo ih do 1.9. no to svakako spada u zajdničke odluke. Danas pak bila sam u knjižnici i obnovila klincima članarine za iduću godinu to pak mm ni nezna niti je bitno da ga o tom izdatku informiram, takve stvari su "moje" odluke, zna da su članovi knjižnice ali niti zna koliko to košta ni kad ustvari idu u knjižnicu..

Lijepo cure, super ste to uredile. Di ste nasle sve te divne muzeve
ja imam jednog tvrdoglavog bosanca, i kad kazem da je dominantan svakako ne mislim tipa Simone i onog njenog
Moj se bas voli petljati!
Sa druge strane, meni takva situacija i odgovara. Mi smo ovdje doslovno sami, bez familije i puno prijatelja (imamo ih ali nismo jako prisni, vise je to na onaj ljubazni nizozemski nacin) tako da smo u svemu samo nas dvoje. Meni odgovara njegova aktivnost, to skakanje po noci bez obzira sto sutra dan radi, to ne odvajanje u drugu prostoriju - da bi se naspavao i sl...Uskoro bih i ja trebala poceti raditi (jos nije sigurno, da li otkaz ili ne) i njegova upucenost oko beba mi je bitna.
Tek se uhodavamo u ovu novonastalu situaciju (koja uveliko mijenja nas dosadasnji slobodni i lagodni nacin zivota)..
Ja jesam rodila svoju djecu, ali ono tipicno - ti si mama, ja sam tata je u nasoj situaciji , nemoguce.
Onog trenutka kada mm dolazi sa posla, ja mu predajem djecu na par sati i idem na spavanje (trenutno zbog iscrpljenosti) i on im je tada i mama i tata.

Drago mi je procitati vasa iskustva, misli da cu poslusati savjet jedne od vas - par dana po tvom pa cemo videti ima li napretka, ako ne ide onda po mom.
Od tupog tulenja - ja sam u pravu, ipak mi je bitnija muzeva aktivnost i sudjelovanje u svemu.
Uostalom, tek sada kada imamo i djecu nas odnos mi je jaaaako bitan.
Ljubim vas sve

dečki su ti još mali i u novoj ste situaciji puno toga je još pred vama. to početno bavljenje djecom i upućenost u sve s vremenom pomalo splasne kako tebi treba manje pomoći - većina nas je to prošla tako. Svaka im čast na pomaganju u početku ali godinu , dvije kasnije nije to više u toj mjeri kao na početku. Dogovarajte se, razgovarajte i nađite kompromis ili dogovor.
Šta te on to konkretno mui po pitanju djece ? Šta misli da bi trebala raditi nešto drugačije nego što radiš ?

Ne radi se ovdje o slucaju da neko od nas misli da drugi radi nesto lose, ili krivo - vec cije je misljenje ispravnije.

Npr to za mijeko. Znamo tocno koju kolicinu mlijeka trebaju da piju, i drzimo se oboje toga. Ali jedan malac stalno povraca, i nikada neznamo koliko je zapravo popio?! Zvali smo konsultacijski biro i rekli su nam da povraca vjerovatno zbog viska, ali on povraca i kad se tek probudi tj nakon par sati spavanja, odnosno kada mu damo jako malo pa ga dignemo na podrigivanje.
Bebice odlicno napreduju, nije to sad velika stvar, ali znamo se mimoici u misljenju da li treba jos!
Onda npr, da li buditi djecu da jedu, zbog ritma - jedan spava drugi ne, mm misli da dijete koje je napokon zaspalo ne treba drzati budnog zbog ovog drugog.
Nije to nesto sto ima pravilo - e ovako mora pa cemo se oboje drzati toga. Kao npr. ono za pranje ruku - to se mora.
Ovdje govorimo o slobodnim odlukama cije misljenje se lako moze razici.

I ja pretpostavljam da kako vrijeme bude odmicalo da cu ja biti ta koja ima ulogu, bas "mame". To mi je u neku ruku sasvim prirodno. Govorim o ovim pocetcima, i u biti neznaju i neiskustvu nas oboje kao roditelja koji oboje zele najbolje za djecu.

znam da će ovo zvučati malo nadobudno ali za takvu vrstu pitanja odličan je forum jer oni koji su to u praksi prošli znaju jesu li dobro napravili ili griješili ili popravili...
naravno da hoćete bebama najbolje no iskustvo tu puno igra
Buđenje naravno nije nužno ali je zbog vas/tebe nužno da uhvate čim pravilniji ritam da tebi/vama bude lakše da se stignete odmoriti da sve to bude manje naporno jer kad se raziđu sa hranjenjima više ni ne loviš tko je kada ikoliko jeo a staaalno nekog hraniš i po pravilu je to puno a kad se raspare još i gore.
Što se tiče bljuckanja - moguće je da ima refluks. Probaj ga na pola hranjenja podignuti da podrigne pa onda nastaviti hranjenje - ako bljucka u mlazu preko tvog ramena a ne samo malo pljuvanja posavjetujte se s pedijatrom - za refluks se obično prepisuje gušće AD koje se onda "teže" povrati.

to povracanje moze biti visak

daj djeci da popiju koliko oni zele a ne ti i zaista pokusaj da prate isti tempo. dobro bi ti doslo da pises koliko je tko i kad popio. sad se ceni smjesnim ali mene i nas svih u kuci je to jako spasavalo pogotovo kad bi se razisli u terminu jela

lara, potpuno te razumijem. mi smo isto dvojili oko buđenja bebe koja je nakon 3h vrištanja konačno zaspala - i pustili bismo je da spava.
i danas imamo prilično neujednačene ritmove (jedna zaspe kad se druga budi) i ponekad zažalim što nisam inzistirala na istom ritmu, ali često sama nisam mogla istovremeno hraniti (nisu htjele, jednostavno su vrištale i imala sam dojam da ih smeta ova druga, - hm, to je i danas slučaj kad obje hoće istovremeno biti same samnom) - no s druge strane često pomislim: hvala bogu da danas imaju različit ritam jer s dvije budne ne bih mogla to i to (npr otići u podrum po nešto, pripremiti obrok...), a kad mi je jedna sama kraj mene onda je diiiivna tišina (malo za promjenu, i da susjedi odmore) i onda je ona anđelčić (evo kao sad dok ovo pišem)
čuj, pa nije valjda da se moraš vratiti na posao? tko će biti s bebačima?

da se vratimo na temu. što se tiče MM-a stvarno mi puuuuuuno pomaže oko djece pogotovo sad kad je na godišnjem,a kad počne raditi biti će vjerojatno malo drugačije pošto mm radi u zdravstvu i radi cjelodnevne smjene i noćne i svakako. odluke oko djece donosimo zajedno premda sam ja uvijek "u pravu" tj.mm uglavnom prepusti meni da odlučim.
ipak je mama----mama,i više sa djecom tj. non stop i "zna" šta je za djecu najbolje.

na temu usklade hranjenja lara pisala sam malo prije u "pričaonici za novake"

U pocetku sam vecinu odluka donosila ja, dok me mm nije jednom spustio na zemlju i rekao - znas, to je i moje dijete! Od tada i dalje ja donosim odluke, al je on obavijesten o svemu, pa misli da ima i neku ulogu u tome