Mame koje miruju

Drage mame, evo, primjetila sam da ima dosta mama koje miruju, neke strogo, neke ne, ali eto, bilo bi lijepo podjeliti iskustva kako vam je, kako ste izašle na kraj sa svakodnevnim ležanje, dosadom i kako ubijate vrijeme!!!!!!

uh uh

ja sam trebala mirovat od prvog dana jer sam nosila pretjerno nisko... i nekako me bilo strah da izgubim decke pa sam se manje vise pridrzavala toga...

izlazila sam u setnje (ivana i aleksandra znaju) ali u malim kolicinama...

povracala sam do 20. tj tako da mi nije ni bilo do izlazaka nego do lezanja a kad su mucnine prestale sam se odselila kod sveki pa mi je pasalo da se zabijem u sobu i nisakim ne komuniciram

citala sam, spavala i gledala tv. to ti je manje vise to... u 33.tj sam isla u bolnicu i ostala 2tj, dosla doma na 10 dana i DOSLOVNO prelezala i isla opet u bolnicu i rodila tu vecer

nista spektakularno

I ja sam morala mirovati, posebno nakon što sam u 11. tj imala krvarenje...Nakon toga nekih dva mj sam mirovala (ne strogo), najviše čitala i učila, a kad mi dozvoljeno kretanje krenula i ispite polagati...uglavnom, bilo je ok jer sam fan knjiga, ali i TV-a

Ja sam prva tri mjeseca morala strogo mirovat, a sada mirujem ali smijem malo prošetat. Imala sam dva spontana prije ovog i nisko nosim. Uglavnom, ja sam uvijek mislila da kada bi imala toliko vremena da bi pročitala sve one knjige koje inače ne stignem, pogledala filmove koje volim ... i svašta još. Ono što mi se doista dogodilo je bila čista letargija. Ležala sam i gledala u tv i glupe serijice koje me i nisu previše interesirale, bila dosta nervozna, dosta u strahu za bebice i nisam ni jednu knjigu pročitala, koliko god da imam doma bar četri knjige koje si želim pročitat i koje su mi super, ali nemam volje. Sada polako mi se vraća volja kada smijem malo prošetat i nisam više toliko nervozna. Zapravo sam se priviknula da sam umjesto na 220V, sada na 15-20 V. Eto, polako se navikavam da nisam zaposlena žena, mama, žena i kućanica, nego da sam trenutno hehehe inkubator. I nije mi teško, samo je trebalo usporiti drastično!!!!!!

Irena super ideja za temu mirovne snage

Ja baš strože mirujem od negdje 8-9-10 tjedna...nekako je postepeno to dolazilo. U početku sam čak išla i na izlete, na večere i šetala, a sad sam zakucana za krevet i šetam od sobe do boravka preko kuhinje do tarace pa preko hodnika nazad u sobu.
Imala sam spontani u 6 mjesecu trudnoče prije 2 godine, pa je mirovanje sada preventiva, ali ko da nije jer se ja stvarno osječam da ne mogu ništa previše raditi. Trbuh mi je težak i jedva se gegam i po kući...mm sve radi, kuha, pere, čisti, a ja sve više kvocam jer su mi živci tanji svaki dan.

Da ne dužim...kao i vi, ležim i režim

ja lezim skoro cijelu trudnocu.prvo su mi nasli hematom u maternici,kad je nestao prokrvarila dva puta u mjesec dana.na kraju kad je bio sajam za trudnice mame i bebe u splitu ja sam trebala nosit reviju za trudnice.u cetvrtask na vece sva uzbudjena isla na probu super bilo,u petak ujutro sva sretna idem na kontrolu i nadanm se da ce mi se vidit spol.dodjem na stol kod gin kaze ona opet sukrvica i cerviks dosta omeksan i dosta su nisko pa bi ona mene u bolnicu na par dana.a ja sva izgubljena i neugodno ioznenadjena na sve to kazem ,a moja revija danas???dr me gleda kaze nista od revije ovaj put.tako da sam ja umjesto na reviju u bolnicu.tamo bila 6 dana i sad sam kuci na strogom mirovanju koje me vec lagano izludjuje.13.11 mi je pregled i vec me hvata panika sta ce bit.

Drage cure,
vidim da nam je svima nekako isto. Ja se danas nisam digla iz kreveta, jer me nekako probadalo, pa sam ostala ležati. Dragi je sve sredio za klopu i po doma, a ja sam mirovala. Moram priznati da iako bi smjela sada malo hodati, često se ne usudim, a i kada krenem gotovo da uopće nemam kondicije. Znam da je normalno, ali valjda ću se do poroda vratit u kondu, bar malo.
Draga Roza, mene je toliko nervoza prala da je to bilo strašno, ali sam se polako priviknula, uostalom, znaš!!!!
Blaža, iako izluđuje ležanje, barem si domeka, nisi u bolnici. Meni je to jako puno olakšavalo kada sam bila sva nikakva. 13. ti držim fige da možeš barem malo prošetat!!!!

I ja sam mirovala, i više nego je trebalo. Bilo me jako strah s obzirom na blizanačku trudnoću a i hematom koji sam imala na početku.
Uglavnom, ležanje na lij. boku, kratke šetnje do 27. tjedna kada me nešto probolo (ispostavilo se da je bio samo uroinfekt , ali od onda nisam niti van išla). Nije mi bilo baš tako dosadno. Imam sina koji je zahtijevao kao i obično pažnju i angažman, i imala sam sreće da mi se jaaako spavalo, pa ako se onda nisam naspavala ne znam kada jesam. Gledala sam filmove, čitala i najviše zbilja spavala, napokon nakon svega na poslu što sam neposredno pred trudnoću bila odradila..

Drage mame...ja sam na mirovanju doma, doki rekla nemoj ništa radit, odmaraj, lezi i čekaj da rodiš, a do tad da zaboravim na vanjski svijet i izlazim jedino na preglede. Naravno kučne poslove mi je isto zabranila, al njih sam nekako lako prebolila :-)

Zanima me da li vi koje strogo mirujete (dakle više od 80 % vremena je u krevetu) svejedno osječate tegobe, pritisak, jeste umorne, smoždene, jel vam svaki korak napor, ustajanje pakao, oblačenje cipela i čarapa jednako nemogučem, tuširanje nužno zlo koje jedva izdržite, depiliranje nočna mora!

Ja sam skoro pa non-stop u krevetu, na ljevom boku, al sam svejedno mrtva! Jučer sam išla u bolnicu na neke pretrage, prohodala sve skupa 200 metara, iako sam bila cijelo jutro u bonci, kad sam došla doma, trbuh težak kao olovo, šečer pao valjda na nulu, bila sam iscrpljena, sve me bolilo itd. Ležim skoro pa bez prestanka od jučer i digla sam se samo na doručak i ručak. Trbuh mi je još težak, al težak je uvijek...i brine me zašto tako loše podnosim trudnoču, a prema pregledima i nalazima je sve OK?!!
Mislite vi da je to normalno?

Ja sam trebala mirovati od početka ali ništa posebno strogo do pred kraj. Mirovala baš i nisam sve je bilo ok i uredno pa sam šetkala, šopingiralam bila u Zg i SLo po opremu u 5 mj trudnoće jer sam bila svjesna da kasnije neću moći. Pred kraj sam više ležala ali sam i recimo dan prije poroda bila u gradu kupiti još nešto maleno jer je sve što smo imali spremno bilo "veliko" 56, tada prije 3 g nije baš bilo lako naći br 50 a kamoli manji.
Dane kući provodila sam uz TV, knjigu, na netu ( ali tada nije bilo foruma za blizance a na trudnoći nije bilo nijedne mame duplice ) pa sam sufrala upijajući svaku riječ o blizancima a takvih nije bilo baš puno. Dosta sam i radila iz kreveta tako da mi nije bilo dosadno.

Curke molba jedna -svakim danom nas je tu sve više i malo je za moj senilni mozak a sigurna sam i za druge teško pamtiti tko je koliko trudan ili točno koliko mjeseci imaju čiji blizanci, zato MOLIM VAS stavite tickere u potpis da se lakše snalazimo a ne da netko nekome djeli savjet npr (karikiram) "pa daj im čokolino" a bebe imaju 3 mj.

Meni je doc. isto rekao mirovati,nema kućanskih poslova,šetanja,ničega.I meni je naporno obut čarape,tuširanje mi još ide,to mi je jedini relax,ali teško mi se sagnut,i skužila sam kad ležim cijeli dan da me još više boli,pa sam ja danas lijepo ustala i skuhala i počistila,i osjećam se bolje nego jučer,ne znam hoću li to moći odraditi i sutra,ali bi volila da mogu,jer u biti mi nema ko pomoći,muž radi cijeli dan,svekrva indiferentna,moj sin od 11 god još zahtjeva,mislim da ga ne mogu opteretiti kućanskim poslovima jer ionako ima previše za učiti,i eto mater mi je u ZG,njoj sam rekla da dođe u 1mj.09.mislim da će mi onda više trebati.

Meri, pazi samo da se ne počneš otvarat!!! Znam da ti nij elako, ali rasporedi poslove i na dragog i na sina. Moja mala je prije par dana navršila 12, i isto ima jako puno za učit, i nikad prije nije ništa morala radit, ali sad mora. Oprat suđe ili pospremit - to mogu napravit!!! Iako, na početku ležanja uvijek te sve boli od ležanja, naročito ako nisi naučena. Polako i pazi se!!

moji imaju 5 ipo godina pa mi obrisu prasinu i pomognu dosta.nije da ih tjeram oni vole to radit a i mislim da im nece stetit da se malo zabave sa kucanskim poslovima.mada moji neidu u skolu tako da je njima dosadno nemaju obaveze nikakve .

Ma toga se i ja bojim,ali problem je u tome što moje dijete može učiti cijeli dan i ništa ne naučiti,baka ga je naučila sve na gotovo,a da ne govorim da je peti razred i da ja još s njim sjedim i učim,misim on je vrlo dobar đak,al jako lijen,a muž radi dva posla,tek je oko 21.00 uveče kući,ali evo i ja razmišljam da zovem majku da mi dođe ranije.

meni svako malo dodje neko napravit generalku.ili moja sestra ili od mm-a ili mama.

J oj meni je sveki čistila, ja ko kit ležala na kauču a ona mi nije dala ni da siđem dole i prala podove.

Ma cure vama je super,moja sveki ima 72.god.ona je pokretna,zdrave pameti,i to sve,ali ipak stariji ljudi dođu na razinu djece,jel trebam još šta reći?da ona ima 50.god.to bi vjerovatno bilo drugačije,ali šta ćemo,ma to je sve ok.Doće meni moja majkica ovih dana,ipak svom možeš reći sve,a sa sveki smo uvijek na nekoj distanci.

Ja sam strogo mirovala od 16 tjedna pa do 32(tada sam rodila). Ali stvarno strogo, samo wc i tuš. Krevet, krevet i samo krevet.
U 20 tjednu mi je napravljena serklaža!
Više-manje sam visila na netu. Vikendom mi je došla mama počistiti i peglati i hvala joj na tome. Sveki se držala jako daleko. Jednom je mm skuhao pa smo zaključili da neće više! Ručkovi su bili iz Plodina!
Bila sam u bolnici sveukupno 3 mjeseca i nisam se baš dala doma. Tamo mi je biloo super, imala sam društvo i nisam mislila ni na što! U krevet su mi donosili doručak, ručak i večeru. Hodala sam samo do ambulante na pregled i to je bilo rijetko. Ctg su sestre vukle u sobu pa se ni na njega nisam dizala.
A koliko sam samo knjiga pročitala i naravno TV je bio glavni.

Uh Maksi divim ti se da si sve to izdržala. Ja sam tek u 22 tjednu, i več sam komirana. Idem ovaj četvrtak na pregled u rodilište i strah me da će me zadržat jer zaista mi je sve užasno teško, i bojim se da če moji odlasci na preglede nekako ugroziti bebe. Ipak imam 82 stepenice do doma a hodanje je pakao...strah me i pomislit kako će to izgledat za par tjedana kad stomak još naraste...

I ja uglavnom ležim, dignem se na wc, tuširanje, i pojest. Danas sam stajala na nogama 5-10 minuta u kuhinji i odma me počela bolit leđa i pritisak na trbuh....ma katastrofa...nekad mislim da bi mi bilo lakše u bolnici, a opet znam da bi poludila 3 mjeseca tamo.

O ne bi draga poludila ako je dobra ekipa kao meni što je bila. A ja i ti smo nešto slično prošle u prvoj trudnoći tako da nakon toga ništa nije teško. Ja sam znala šta mogu izgubiti i pridržavala sam se strogo svih uputa. Najgori je bio strah da se ne ponovi isto. A kad sam ušla u 30 tjedan napokon sam se opustila. A jedino sam se u bolnici osijećala sigurno. Da si samo vidjela kako sam bila sretna kad me dr. poslao u bolnicu. Toliko sam navaljivala da se dr.morao prvo konzultirati.

Ha ha ha a mogu zamisliti doktoru upitnika kad je došla trudnica koja inzistira na ležanju u bolnici
Ali kao što kažeš, nakon tuge prošli put nema toga što sada ne bi napravila da sve dobro prođe. A i naučila sam plesti pa ču splest jedan veliki pokrivač ako odem u bolnicu :-)

Ha,ha! Eto vidiš i neke koristi od mirovanja.
Inače, tko bi te natjerao da ispleteš nešto.

Hej curke,

moram priznati da je i meni bilo lakše kada su me samo jednu noć ostavili u bolnici, iako ne bi baš rado završila tamo, ali da se mora - ništa nije teško. A i u toj jednoj noći sam se već skompala s nekim curama, nekevidjela frendice koje nisam vidjela 10 godina. Da čovjek ne povjeruje!!!! Meni moram priznati nije više uopće tako bed. Moj mm radi apsolutno sve po doma (osim peglanja, to imamo ženu koja dođe), pomogne mu malo kćer, a ja mirujem (sada već 14 tjedana,a čeka me još ako Bog da 22) tako da se kuliram ako me primi ludilo!!! A Roza, ovo kaj kažeš da te leđa bole i imaš pritisak, tako je i meni. Zadnjih dana leđa me počela sve više boljet, a pritisak postao normalan (ne jak kao onda kad sam bila na hitnoj) ali je prisutan stalno. Još k tome pijem cca 2 l vode dnevno obaezno radi urino infekta tako da ili letam na wc ili ležim. Ok, skuham ručak na brzinu (ono kaj sam staviš i samo se kuha) i to ne svaki dan!!!

Ja sam mirovala do 4-tog mjeseca trudnoće jer mi je bilo mučno i teško, a poslije kad su prošle mučnine sve manje i manje. Sad sam u 7. mjesecu i više ne idem sama u šetnje sa sinom jer osjećam dosta veliki pritisak ( jedna se beba već spustila dosta nisko). Po kući radim koliko mogu( peglam redovitije nego prije) što ne mogu pokušavam ignorirati i čekati da se muž primi posla.