Realni i ne realni strahovi, zebnje...

Drage moje cure, zanima me sta imate da kazete na ovu temu. Naime mene muce razno-razni strahovi od kad sam trudna. Nisam neka njanjava cak smatram da sam previse samostalna. Ne zivkam MM za sve i svasta pa cak i sada kad sam trudna ali sam primetila da me strasi sve i svasta.
Na pocetku trudnoce sam imala neke kosmarne snove, ne secam se vise sta ali znam da sam sanjala sve i svasta, preznojavala se, plakala u snu... Nasa kuca se jako retko zakljucava, imamo dva ulaza, ispred i iza kuce, leti su vrata otvorena zimi zatvorena ali jako retko zakljucana. Ja sam se pocela plasiti kako ce neko uci u kucu, lopovi (samo ne znam sta i uzeli hah), manijaci....ja sam se ranije smejala kad bi neko tako nesto izvalio sto ne zakljucavamo vrata... Moj najveci strah je da se MM nesto ne dogodi. Kad ode od kuce ja sam ko na iglama dok se ne vrati kuci. Sve se plasim da ce nastradati kolima, da ce se nesto desiti.... i to se toliko nerviram do ivice suza pa cak i zaplacem. Cesto krenem sa njim kolima samo da ne ide sam i da je pored nas dane moram razmisljat hoce li mu se nesto desiti. Da se razumemo nikada nije vozio manijacki ali se cesto zna unervoziti pogotovo kad negde kasni i kad je guzva usaobracaju pa mu popusti koncentracija. Ne znam sta da radim i kako da se obuzdam, pocela sam se brinuti za sebe jer ja se nikada ovako nisam ponasala a i bojim se ne daj boze da prizovem neku nesrecu takvim razmisljanjima!

Draga Blonde,

nažalost, u trudnoći su mogu razno razni strahovi, pa tako i ovi kakve ti imaš. Ja sam na početku trudnoće sada i isto imam razne lude snove, koji nisu baš opuštajući, brinem se za kćer i muža kao da su nesposobni i najrađe bi im ugradila neki čip da ih mogu cijelu dan nadzirati da li su dobro... ali je najbitnije shvatiti da su to nerealni strahovi i u tom trenutku misli zaokupiti nečim drugim. Ukoliko ne uspjevaš, popričaj sa svojim ginekologom, oni su upoznati s tim, pa ti može pomoći, reći kako i kada to prolazi, jer sve je to uobičajeno. Ne kažu za bez veze da je to drugo stanje!!!!!!!! Sretno!!!!

Blonde kao što ti je Irena rekla, sve mi imamo strahove. I mene isto hvata panika da će se mm nešto dogoditi. Išao je na neki put u Španjolsku i presjedao do tamo 4 aviona i nazad....ja sam se preznojila od straha, i gledala sve moguće vijesti na netu da li se srušio kakav avion. Morao mi se javljati svako sat-dva na telefon, a i kad je doma ako se ne javi nekih 2 sata (inaće me stalno zivka i kad nisam trudna, nekako iz navike) ja odma počmem mislit crne misli. Doktorica mi govori da je to skroz normalno za trudnice, ali da se moram nekako provat skulirati i smiriti, jer to ne donosi ništa dobro. Ti lijepo kad god te uhvati strah zvrcni ga na mobitel i malo popričajte, i s vremenom če nekako nestat ta paranoja.

Sretno xxx

Hvala mile moje, bar sad znam da nisam skrenula. Stvarno sam se pocela bojati za svoje mentalno zdravlje! Svesna sam da preterujem a ipak...ne mogu protiv sebe. Znaci moje dijagnoza glasi" Nista strasno, trudna si"

U prvoj trudnoci sam bila sva skulirana, al sad me svega strah - od preranog otvaranja, do toga da cu doci na pregled, a jednoj bebi nece kucati srceko..